Krizni menadžmentPreduzeća nisu dovoljno pripremljena za pojavu poslovne krize:
- Ne reaguju kada se pojave prvi pokazatelji, čak ni kada su svesni prikrivenih faktora koji ukazuju na pojavu krize.
- Ne koristi se mogućnost preventivnog upravljanja krizom prilikom pojave prvih pokazatelja krize.
- Sa procesom kriznog menadžmenta se kasni, ne počinje kada je problem objektivno nastao, već tek kada je primećen od strane menadžmenta. Ovo dovodi do sužavanja manevarskog prostora. Uspeh kriznog menadženata iz ovog razloga postaje upitan.
- Ne koriste se manevarske sposobnosti kada ih ima više na raspolaganju, već se ulazi u uzak, ograničen krug, manevarskih sposobnosti.
- Od ključne važnosti je identifikacija specifičnih informacija i prognoza koje upozoravaju na krizu koja dolazi.
Možemo razlikovati:
- vlasničku krizu (različiti interesi vlasnika),
- stratešku krizu (pravac, potencijal razvoja poslovanja),
- krizu profita (investicije, prihodi, rashodi),
- krizu likvidnosti (novčani tokovi).
Kada kriza postane vidljiva, simptomi su jasno prepoznati, pritisak postaje veliki i ona postaje generator promena. Otvaraju se novi potencijali, prepoznaju se nove šanse.
Imenuje se krizni tim, i glavni odgovorni – lider.
Radi se analiza stvarnog stanja, često je malo vremena na raspolaganju, pa se pristupa gruboj analizi. Zatim se postave jasni ciljevi i izradi plan (program mera, gantt dijagram), izlaska iz krize (sanacija).
Definiše se model nadzora realizacije, koordinacije, i kontrolinga. Poverenje u krizni tim od strane vlasnika, menadžmenta i zaposlenih je ključno za uspešnost realizacije kriznog scenarija.
Po pravilu postojećem rukovodstvu se ne ukazuje poverenje. Polazi se od toga da ono nije u stanju da savlada krizu koju je izazvalo. Angažuje se eksterni krizni menadžer sa visokim stručnim kvalifikacijama i iskustvom.
Vreme je veoma važan faktor, potrebno je balansiranje između nivoa temeljnosti obavljenih zadataka i strogog poštovanja zadatih rokova.
Obično se preduzeća kada nastupi kriza bave sanacijom krize, zaboravljaući da treba da posluju uspešno i nakon izlaska iz krize.
Zanemaruju stvaranje novog poslovnog modela. Dolazi se u sitaciju, sanirali smo posledice krize i “šta ćemo sad”. Ovim pitanjem se treba baviti tokom procesa postavljanja ciljeva i izrade planova za izlazak iz krize. Ovo će biti od velike pomoći u usmeravanju i definisanju koraka izlaska iz krize.
Uloga Magsistema se ogleda u uspostavljanju procesa formiranja, koordinacije i upravljanja kriznim timom ispred vlasničke strukture.